31 December 2019

Mart Helme eksis pisut


Ajad, mil köögitüdruk võis peaministriks saada, on möödas. Tänapäeval tuleb olla vähemalt nõudepesemise magister.

Tegelikult on asi naljast kaugel. Mingid nurgatagused koolitusfirmad tohivad nimetada ennast ülikoolideks. Teinekord omistavad juba õigedki ülikoolid teaduskraade valdkondades, millel silmnähtavalt ei ole teadusega midagi pistmist. Ja nagu näha, peab nii mõnigi sellise «hariduse» saanu ennast päris õpetlaseks. Ma ei räägi nendest, kes lihtsalt ei oska pärast keskkooli endaga midagi peale hakata ja lähevad «edasi õppima». No ei tulnud kohe selle peale, et kassapidajana võinuks töötada ka ilma «kõrghariduseta» rahvusvahelises personalijuhtimises. Juhtub. Hullemad on sellised, kes puhuvad ennast õhku täis ja hüüatavad nördimusest nõretades: «Ma ei ole harimatu inimene, ma olen haldusteaduste magister!»

Huvitav, kas kunagi hakatakse välja andma magistrikraade ka traktorismis ja santehnikas? Lõppude lõpuks väärivad oskustöölised lugupidamist palju rohkem kui «haritlased», kes ei oska muud kui joonistada Power Pointiga kastikesi ja noolekesi ning genereerida sinna juurde sõnajadasid, millel mõttekas sisu puudub.





20 December 2019

Нет, Горбачёв не был предателем



В произведениях и выступлениях русских реваншистов одной из самых главных тем является выражение сожаления о распаде Советского Союза. Да и в высказываниях обычных русских людей нередко встречается ностальгия за якобы потерянную дружбу народов (которую на самом деле не существовало, но это тема отдельной статьи, которую я надеюсь когда-то написать). Президент России Владимир Путин называл распад СССР одной из крупнейших катастроф XX века. Конечно, мы все понимаем, что то, что политик говорит публично, не обязательно совпадает с тем, что он думает, но я привёл эти примеры, чтобы показать, как среди самых разных людей (и русской национальности и других) преобладает мнение, что отделение союзных республик СССР являлось событием, подорвавшим могущество русского государства.

Исходя из простой логики, это само собой разумеется. Ведь в течение тысячилетий государства стремились к увеличению своих территорий. Именно с этой целью велись почти все войны. Мы привыкли думать, что чем больше территория и население государства, тем выгоднее это для него.

Из этого как будто очевидного соображения следует, конечно, что политика Михаила Горбачёва, которая привела к распаду Советского Союза на 19 независимых (или почти независимых) государств, являлась огромным ударом для России. И те, кто прокляют Горбачёва как предателя, и те, кто славят его как разрушителя тоталитарной тюрьмы народов, считают одинаково, что сделанное Горбачёвым было вредно для России.

Однако давайте остановимся на секунду и подумаем: Англия дала свободу большинству своих колоний, а США даже не стремятся к присоединению других стран. Разве из этого следует, что Соединённое Королевство и США являются миролюбивыми странами? Конечно нет. Так, в чём же уловка? Что мы упустили из виду?

А упустили мы из виду то, что сегодня уже не 1939 год. В наше время территории контролируются не путём административного соединения их к себе. Их оставляют формально независимыми, в то же время влияя на них различными политическими и экономическими, при потребности и преступными и военными приёмами.

Видимо многие люди этого пока не поняли. Русские реваншисты до сих пор дискутируют, был ли Горбачёв подкупленный западными государствами перебежчик или просто дурак. Я ни разу не видел, чтобы даже самые интеллигентные идеологи русского империализма выражали сомнение в принципе, что чем больше территория и население, чем лучше для империи.

Ту же точку зрения выражал покойный Александр Солженицын. Я помню, что где-то в году 1990 он сказал что-то такое: "Мы должны отпустить Прибалтику, чтобы сохранить Беларусь, Украину, Закавказье и Среднюю Азию." Другими словами – в Эстонии, Латвии и Литве мятежность достигла такого уровня, что, во-первых, их укрощение уже не стоит потребуемых для этого усилий, и, во-вторых, они заражают своими вредными идеями те колонии, которые сегодня ещё более-менее под контрольем. Дав свободу тремя маленьким прибалтийским провинциям, мы укрепим стабильность в государстве и сможем стабилизировать ситуацию в остальных провинциях.

Я утверждаю, что на самом деле независимость закавказских и среднеазиатских республик пришло российскому государству впользу. Впользу не в смысле облегчения превращения России в демократическую, а в смысле усиления России как империи. Это потому, что в тогдашнем виде империя уже не была жизнеспособной.

Давайте мысленно вернёмся в 1989 год, когда в Советском Союзе провели перепись населения. По её итогам, в империи проживало 285,743 млн человек, из них русских 145,155 млн или 50,8% – едва больше половины. Даже если засчитать русских вместе с близкими к ним языком и культурой украинцами и белорусами, их удельный вес в населении СССР был всего лишь 70,2%. Народы Кавказа и Средней Азии (что по большому счёту соответствует тн. «чёрным» в тогдашней речи) составляли 19,2% и прочие 10,6%. Заслуживает внимания,  что во время предыдущей переписи населения (1979 г.) эти цифри были соответственно 72,6%, 16,5% и 10,9%.

(Да, я знаю, что вопрос, кого считать «чёрным» и кого нет, в определённой степени спорный, но не настолько, чтобы опровергнуть данные расчёты в принципе.)

Я ввёл данные переписей населения 1979 и 1989 гг. в компютер и обнаружил, что если исходить из предположения, что численность каждого народа продолжает увеличиваться или сокращаться в том же темпе, можно прийти к следующим результатам:
через 10 лет удельный вес русских стал бы меньше половины;
через 20 лет удельный вес славян стал бы меньше двух трети;
через 30 лет удельный вес "чёрных" стал бы больше одной четверти.
Некоторым может казаться, что одна четверть не так уж много, но посмотрите, в каких трудностях Северная Македония находится со своей 1/4 албанцев. Также не надо забывать, что народы с более высокой рождаемостью (например узбеки в сравнении с русскими) имеют иную возрастную структуру – у них относительно больше молодых людей. Это значит, что в Советских вооружённых силах удельный вес "чёрных" был наверняка выше, чем в населении в целом. Что будет с русским государством, когда его армия перестанет быть русским?

У меня нет сомнений, что подобные (и несравнимо более подробные) рассчёты проводились в 1980-ые годы в каких-то московских или ленинградских институтах. Я убеждён, что приходя к власти в 1985 г., Михаил Горбачёв был хорошо в курсе демографических тенденций в империи.

Опыт разных времён и регионов показывает, что межнациональные конфликты достигают наивысшей остроты, когда пропорция национальностей – половина одной и половина других. Это не значит, что люди всё время следят за демографической статистикой, а то, что чем ближе к символическим 50% падает удельный вес преобладающей национальности, тем бóльшую её часть начинает волновать судьба своего народа, страх её превращения в меньшинство и тем вымирания в далёком перспективе. Это, кстати, одна из главнейших причин ненависти к русским латышей и эстонцев, удельный вес которых на их родинах к концу 1980-х пал ниже 60% и 70%, соответственно. А русские не испытывали враждебности к латышам и эстонцам, так как не видели в них никакой угрозы. Им угрозой казались уроженцы южных регионов страны.

Короче, в 1980-ые годы перед русскими стояла перспектива в течение десятилетия или меньше становиться меньшинством на территории, которую они считали своей родиной, и в результате в не так уж отдалённом будущем потерять властвующее положение в своём государстве. Что в такой ситуации делать человеку, которому поручено руководить страной? Постараться какими-нибудь административными методами достичь того, чтобы русские женщины начали рожать больше и «чёрные» меньше? Запретить использование всех языков кроме русского? Начинать массово убивать нерусских? Или найти способ как-то преобразовать империю так, чтобы доминирующее положение русских было гарантировано без использования методов, которых в конце XX века даже диктатура коммунистического ордена себе позволять не может?

Михаил Горбачёв выбрал путь коренной реорганизации державы. Насколько его представление о будущем совпало с тем, что произошло после 1991 года, я не знаю. Также я не знаю, хотел ли Горбачёв спасти империю или был ли он идейным демократом или американским агентом или дураком. Здесь я говорю о последствиях его политики, которые всем видны. Я утверждаю, что обретение независимости тн. союзных республик, прежде всего среднеазиатских, спасла русскую империю от гибели. Без этого Советский Союз вскоре перестал бы быть русским государством. На русском (в основном) языке и под красными флагами начинались бы поощряться вообще не русские интересы. Реформы Горбачёва позволили русской империи выйти из этнического кризиса и после 10–20-летнего периода слабости восстановить существенную часть своего влияния в мире.

Посмотрите, как российское государство было с октября 2018 г. в трудностях с массовыми протестами в крошечной Ингушетии. Посмотрите, сколько в русских сми пишут о проблемах с кавказскими преступниками и среднеазиатскими гастарбейтерами. Это при том, что доля кавказских народов в населении РФ незначительна и иммигрантов из Средней Азии Россия имеет право впускать на свою территорию ровно столько, сколько хочет. Что вы делали бы тогда, если бы всё население бывшего Союза имело право свободно перемещаться по территории России?

Российская Федерация уже сегодня платит северокавказским народам значительную дань во форме бюджетных средств и ущерба причинённого организованной кавказкой преступностью. Послушайте слова президента Путина на тему «кормить Кавказ» (начиная с 1 м 32 с). Почитайте отчаянную аннотацию истерической книги «Этническая катастрофа. Россия без русских?» 2014 (!!) года. Господа русские реваншисты, вы серьёзно хотите, чтобы наряду с трёхмиллионным Дагестаном, полторамиллионной Чечнёй, менеемиллионной Кабардино-Балкарией и пр. в состав вашего государства входили Грузия, Армения, Азербайджан, Казахстан, Узбекистан, Туркмения, Кыргызстан и Таджикистан? Чтобы их население имело право участвовать на выборах вашего парламента и президента, требовать выделения средств из федерального бюджета для устранения неравенства между ними и регионами собственной России? Чтобы, хоть теоретически, все эти десятки миллионов нерусских людей имели право искать работу (или что угодно) в ваших городах? Вам на самом деле это нужно? Без горбачёвских реформ это было бы так сегодня.

Собственно, СССР сделал в 1991 то, чего старалась сделать Южно-Африканская Республика. Как известно, она стояла перед проблемой, что страной правила белая раса, но небелые расы имели значительно высшую рождаемость. Чем меньше стал удельный вес белых в населении, тем труднее им стало держать государство под своей контролью. Поэтому был придуман план создать крупнейшим негритянским народам свои государства. (По-народному их стали называть бантустанами.) Идея была объявить бóльшую часть негров гражданами своих новых «родин», тем превращая их в ЮАР иностранцами. Перед крахом белой власти успели образовать 4 самостоятельных, 10 автономных и 6 подготавливаемых к автономии бантустанов. Проект этот провалился. Ни сами негры, ни мировое общественность не признали легитимность бантустанов.

У Советского Союза было легче – бантустаны уже существовали. Благодаря этому стало возможным в 1991 г. торжественно объявить: «Мы распустим империю. Узбеки, казахи, туркмены итд. отныне могут сами правлять своими родинами, как хотят. Они больше не подчиняются московской власти.» Разумеется, это провождалось тем, что 20 миллионов жителей Узбекистана стали гражданами Узбекистана, не России. На их плечи была возложена верховная государственная власть Узбекистана, но в решении вопросов России у них отные никакого участия не было. Даже то, при каких условиях и сколько граждан Узбекистана вообще пускать на территорию России, отныне решала только российское, а не узбекское государство. В итоге с отделением 14 колонии удельный вес русских в населении империи одним махом увеличился с 50,7% на 81,5%.

Не смею утверждать, что во время Горбачёва было последнее время империю «упразднить» (читай: переформировать в современный вид империализма), но вряд ли было разумно с этим очень долго медлить.

После победы в чеченских войнах дальнейший распад Российской империи не угрожает. В её населении русские составляют более 80%, делопроизводство вопреки всех конституций и законов практически стопроцентно русскоязычное, и федеральная власть успешно устраняет последние символические остатки школьного обучения местных языков. В такой ситуации русская государственность долговременно вне опасности.

Прежние «союзные республики» при том контролируются через внешнеполитические отношения. Правда, Эстония, Латвия и Литва стали верными союзниками США, Грузия и Украина как минимум на некторое время вышли из-под влияния Москвы, и дружба с Кыргызстаном и Узбекистаном стоило России немало услилий, но бессомненно это меньшее зло с точки зрения русского империализма чем превращение всей империи в какую-то непонятную славянско-мусульманскую кашу-мешанку.

Я ничуть не отрицаю, что горбачёвские реформы были чрезмерно выгодны и США и народам восточной и западной Европы, но выиграл от них и русский империализм. Таковы парадоксы глобальной политики. (Проиграли, конечно, многочисленные честные порядочные русские люди, попавшие в нищету, и прежде всего те в Средней Азии, которые оказались жертвами расправы, репрессий или даже погромов.)


P.S.
Товарищи стариковы и вассерманы, я вас умоляю, говорите хоть раз в жизни правду – скажите, вы искренно не понимаете, почему роспуск Советского Союза был необходимым для спасения русского народа от, простите за грубую откровенность, чуркизации? Утверждая, что населениям колоний ненависть к Советскому Союзу внушала пропаганда западных спецслужб, вы искренно верите, что, например, молдавцы чувствовали душевное родство к своим покорителям – русским, а не к говорящим на их языке румынам? Или вы понимаете, что происходило на самом деле, но ради того, чтобы люди купили ваши книги, пишете то, что людям нравится читать?




Если Вы найдёте на этой странице ошибки по русскому языку, напишите, пожалуйста, комментарий.








18 December 2019

Kas te ei tea, mida «fu» tähendab?


Millise kehaosaga mõeldakse välja selliseid veebiaadresse nagu tartu2020fu.ee? Jah, «soome» on paljudes keeltes tõesti f-tähega, aga enne veebiaadressi registreerimist võiks natuke mõelda, et «fu» on ühtlasi ka venekeelne sõna. Õigupoolest on eesti keeleski olemas koerakäsklus «Fu!»

Ma näen juba vaimusilmas vene šovinistide veebilehte, kus on ekraanipilt soomeugri maailmakongressi saidilt, aadressielemendile «tartu2020fu» punane ring ümber tõmmatud ja juures tekst «Meie arvame samamoodi,» või lihtsalt «Kommentaarid on liigsed.»

Kui ürituse korraldaks organisatsioon, mille nimetus koosneb k-tähega algavast sõnast, a-tähega algavast sõnast, veel ühest k-tähega algavast sõnast ja veel ühest a-tähega algavast sõnast, kas te siis paneksite silma pilgutamata veebiaadressiks tartu2020kaka.ee? Või äkki mõtleksite natuke järele ja leiaksite mingi muu aadressi, mis ei kasutaks halva kõlaga tähekombinatsiooni?

Lühendi FU laialdane kasutamine pole siiski veel kõige hullem, mida teha annab. See teeb soomeugri liikumise «kõigest» naerualuseks. Lausa rabavalt räige on aga Komimaal tegutseva organisatsiooni nimi «Финно-угорский культурный центр Российской Федерации». Lühend, mida nad ka oma veebisaidil kasutada ei häbene, on ФУКЦ РФ.

Te võite küll öelda, et ФУКЦ ei ole ФУЦК, aga ma usun siiski, et te suudate kujutleda, mida tunneb vene rahvusest ametnik, kellele organisatsioon lühendiga ФУКЦ РФ on esitanud taotluse, paludes rahalist toetust, luba ürituse korraldamiseks vms., ja kelle võimuses on taotlus rahuldada või mitte.

Kui te ise oleksite otsustusõigusega ametnik Eestis, siis kui palju teil leiduks head tahet organisatsiooni vastu, mille lühend on «NHUI EV»? Kui nad väidaksid, et nad ei mõtle Eesti Vabariigist üldse halvasti ega tulnud selle pealegi, et kellegi silmis võiks «NHUI» sarnaneda sõnaga «nahui», siis kas te usuksite neid?

Kui lühend ФУКЦ РФ väljendab asutajate suhtumist Vene Föderatsioonisse, siis võib seda mõista, ja kui organisatsioon oleks asutatud näiteks Eestis, siis võiks seda pidada täitsa vaimukaks, aga rajada sellise nimega ühing riigis, kus ühe soomeugrilase kohta on ligikaudu 50 venelast, on minu meelest kuritegelikult vastutustundetu. Sellise demonstratiivse näkkusülitamisega Vene riigile võib see «kultuurikeskus» häälestada palju venelasi kogu soomeugri liikumise kui sellise vastu.

Ma olen mõelnud, et kas see ФУКЦ РФ ei ole äkki FSB provokatsioon, sest on raske uskuda, et ükski inimene saab nii rumal olla. Aga kui vaadata seda tartu2020fu'd, siis äkki saabki.








11 December 2019

Valskusest kõrghariduses


Donetskist pärit härrasmees Maksim Kasjantšuk kirjutab aeg-ajalt ka eesti keeles. Juhtusin lugema seda artiklit ja sellest tuli mulle meelde kaks meie kõrgharidussüsteemiga seotud lugu, millest esimene on rohkem traagiline kui koomiline ja teine vastupidi.

Ma ei väida muidugi, et Eestis teaduskraade ostetaks-müüdaks, kuid meilgi tuleb ette kõrgkoolidiplomi saamist ebakorrektsel viisil.

* * *

Ma kirjutasin ühte kursusetööd ajal, kui kodus oli mul juba arvuti olemas, kuid raamatukogus polnud isegi iseteenindatavaid paljundusmasinaid, vaid raamatulehekülgedest koopiate tegemiseks tuli seista järjekorras, et pääseda neiuni, kes koopiaid tegi.

Niisiis veetsin pikki tunde lugemissaalis, laual raamatuvirn, ning tegin käsitsi märkmeid ja otsustasin, mis raamatust mis lehekülgedest koopiad teha lasta. Uus ports tellimissedeleid oli juba ära antud, et selleks ajaks, kui selle virna läbi saan uuritud, oleks järgmine kohal ja ma ei peaks tühja ootama. Nii möödus päev päeva järel.

Kümnete läbisirvitud teoste seas oli üks vene õpik, mida jäin natuke pikemalt lugema, sest ta oli päris huvitav. Viimaks märkisin ära kopeerimistväärivad leheküljed, panin raamatu kõrvale ja sirutasin käe järgmise teose järele. Selleks juhtus olema ühe eestlase diplomitöö (tänapäeva mõistes bakalaureusetöö). Ütleme, et tema nimi oli Kaarel Kalamees.

Lugedes hakkas mind üha tugevamini närima tunne, et see jutt tuleb kuidagi tuttav ette. Viimaks taipasin – Kaarel Kalamehe eestikeelsest diplomitööst oli ligikaudu 90% maha kirjutatud sellestsamast venekeelsest raamatust, mille olin äsja käest pannud!! Paraku polnud ta sellele viidanud. Ta oli kasutanud ka mitut muud allikat ja neile olid viited olemas, kuid töö põhisisu esitas Kaarel Kalamees justkui enda väljamõeldu, ehkki see oli tegelikult ühest vene raamatust tõlgitud.

See oli muidugi pime juhus, et raamat, millest Kaarel Kalamees oma diplomitöö oli plagieerinud, sattus minu kätte vahetult enne diplomitööd ennast.

Ma olen selle loo enda teada pidanud ega avalda Kaarel Kalamehe õiget nime ka siin, sest ta on aastakümneid tublit tööd teinud ja mina ei ole tema üle kohtu mõistja.

* * *

Kunagi räägiti ühes seltskonnas, kuidas kunagi olevat keegi üliõpilane teinud TPI's (praegu TTÜ) lõputööd. Lõputööks oli trafo valmistamine, mille juurde käis muidugi ka põhjalik aruanne, et mis ja kuidas. Selles olevat üliõpilane kirjutanud: «Kuna seda tööd niikuinii keegi kunagi ei loe, siis teen ma trafoplekid puust.» Sellele järgnesid arvutused selle kohta, milliste (mõistagi tehniliselt teostamatute) mõõtmetega puidust valmistatud trafoplekid olema peaksid jms. Trafo enda tegi ta muidugi nii, nagu vaja. Läkski nii, et keegi ei lugenud lõputöö kirjalikku osa läbi ja üliõpilane sai oma diplomi auga kätte. Asi tuli välja alles aastaid hiljem, kui keegi lõpetamiseks valmistuv tudeng võttis selle töö raamatukogust, et saada eeskuju, kuidas oma lõputööd vormistada. Tema luges selle siis ka läbi ja näitas seda puust trafoplekkide kohta õppejõududele. Need kiristasid hambaid, et neid niimoodi lolliks oli tehtud, aga enam ei olnud midagi parata – diplomit tagasi võtta ju ei saanud.








03 December 2019

Fänniklubi, mitte fänn-klaab!


Aastal 1985 ilmus Tallinna kooliõpilaste žargooni sõna «fänn» [fänn-fänni(II)-fänni(III); kange n-ga, tüüpsõna «pan», mitte «pann»]. Sõna tuli soomekeelsest sõnast «fänni» ja võeti meil kasutusele arvatavasti selle tõttu, et Soome TV-s räägiti tollal suhteliselt palju Dingo-fännidest. Igal juhul 1984. aastal minu suhtlusringkonnas seda sõna veel ei olnud. Selle asemel kasutati (eelkõige) sõna «hull». Näiteks «Frankie-hull» tähendas tänapäevakeeles «Frankie Goes To Hollywood'i» fänni. Ja ega enne Dingot ei olnud ka kuigi palju põhjust fänlusest kui nähtusest rääkida. Aga see selleks. Point on selles, et aastal 1985 juurdus sõna «fänn» kindlalt vähemasti Põhja-Eesti koolinoorte kõnepruugis.

Mingil ajal saadi teada, et läänemaailmas on bändidel fänniklubid. Eesti esimene minule teadaolev fänniklubi oli Gunnar Grapsi oma, mis tegutses aktiivselt aastal 1989 (võib-olla ka juba 1988) ja 1990. aastal hakkas varjusurma vajuma.

Kunagi 1990-ndate keskel hakkasid mõned vanema põlvkonna eputised kasutama sõna fan-club [fänn-klaab]. Mul vajus seda kuuldes suu lahti. Kuidas on võimalik, et nad ei ole märganud, et eesti keeles räägitakse juba hulk aastaid «fänniklubi»? Kas nad endast paarkümmend aastat nooremate inimestega ÜLDSE ei suhtle?

Minu jahmatuseks ja õuduseks jõudis sõna fan-club ka mingisse 1990-ndate lõpul välja antud võõrsõnaleksikoni. (Sõna «fänn» selles polnud.) Ma isegi kirjutasin selle koostajale – väga haritud ja austusväärsele, kuid paraku ka väga vanale mehele – et minu põlvkonnale on «fänn» ja «fänniklubi» juba üle kümne aasta olnud sama tavalised eesti keele sõnad nagu «laud» ja «tool». Temale tuli see täieliku üllatusena.

Ma kuulen praegugi veel vahel, kuidas vanurid «fänniklubi» asemel peenutsevalt «fänn-klaab» ütlevad. Minuvanused loomulikult mitte kunagi.

See, et sõnad «fänn» ja «fänniklubi» ei jõudnud «Eesti kirjakeele seletussõnaraamatusse», mille vastav vihik ilmus 1991. aastal, võib veel kuidagi mõista. Võõrsõnade leksikonis 2012 on sõna «fänn» juba olemas, kuid «fänniklubi» asemel on ikka «fan club».

Seletussõnaraamatusse jõudsid nii «fänn» kui ka «fänniklubi» siiski juba 2009. a. võrguväljaandeks.

Ka ÕS-2018's on õnneks nii «fänn» kui «fänniklubi» olemas.

See on näide eesti keelekorraldajate rabavast ebakompetentsusest, et nad hulk aastaid klammerdusid ingliskeelse fraasi külge, täielikult ignoreerides palju varem keelekasutuses juurdunud eestipärast mugandust.




02 December 2019

Задорновский бред про советское образование


Хотя эта статья в принципе посвящена ЕГЭ, автор много отклоняется, распространяясь на разнейшие вопросы связанные (и незвязанные) с образованием. В частности Михаил Задорнов утверждает, что образование в Советском Союзе было на удивительно высоком уровне и что в советской школе учили думать. Это неправда.

Хотя статье уже 10 лет, он содержит аргументы, которые до сих пор повторяются в многочисленных статьях разных авторов.

Я не спорю, что американцы во многих вещах потрясающе несведущи, но это никак не доказательство высокого уровня советских школ.

Я ходил в школу в Советском Союзе с 1977 до 1988 – сначала в небольшом поселении городского типа, потом в городе около полумиллиона. Поэтому я не хуже Задорного знаю, чему в советской школе учили и чему нет. Не исключаю, что до моего времени ситуация была иная. Мои родители говорили мне совершенно удивительные истории из школьной жизни своей молодости. Но когда мы хотим дать оценку советскому образованию, то я считаю, что обстановка в годах 1980–85 значительно более весома, чем обстановка в 1970–75 или в 1960–65.

Утверждать, что в советской школе учили самостоятельному мышлению – даже не полная ерунда, а просто больной бред. В советской школе учили подчинению. Не только я замечал, что школьная система была направлена на подавление всякой активности. То есть, активность надо было проявлять, когда приказывали (организовать кое-какое мероприятие, собирать макулатуру и пр.), и только. Предлагать в школе что-то сам придуманное стало возможным только в ходе того, как сама советская система начала рухнуть. До того самостоятельное мышление было запрещено. Как в "Швейке" – заткнуться и руки по швам. Я сейчас не преувеличиваю и не остроумничаю. Даже когда в упражнениях было указано высказать твоё мнение, оно должно было быть "правильным", а когда оно оказалось "неправильным", то учительница тебя поправила и объяснила, каково правильное мнение. В 11 классе на уроке обществоведения учитель сказал нам на уроке прямо так – сначала выучите всё, что писали Маркс, Энгельс, Ленин и товарищи, и только после того, как это выучено на "отлично", сможете начинать высказывать собственные идеи. В уроках русской литературы нам более-менее диктовали, какое "мнение" надо выражать на экзамене о том или другом произведении. И так далее. Разумеется, если в обществе иномышление было строго наказуемо, то не удивительно, что и в школе атмосфера была похожая.

Где-то в 90-ые годы в Германии я участвовал в беседе, где немка рассказала другой что-то вроде "мы учим детей в школе быть как возможно критичными, а вот в восточноазиатских странах такое и такое". (Точно так она сказала – "möglichst kritisch zu sein".) Я был в недуомении – как будто узнал, что Земля плоская. Критичными? В школе?? Вы серьёзно хотите сказать, что германским школьникам не то, что разрешено быть критичными, но вы их ещё и к этому побуждаете? Я не мог себе представлять, как учебная работа может в таких условиях не превратиться в хаос и само общество не рухнуть. И сейчас, честно говоря, затрудняюсь понимать.

А что касается США, то меня просто поразило то, как в ихних школах ученики сами выбирают себе предметы. У меня в течение 11 лет школы было ровно 3 выбора:
1) после 3 класса – либо в спортивный класс, либо в обычный;
2) в 4 классе – учить ли в качестве иностранного языка английский или немецкий;
3) после 8 класса – выбор между 2 классами с углублённом изучением разных предметов.
(К тому, конечно, прибавлялась возможность при определённых условиях перейти в другую школу.)
А в США собственно и нет классов как таковых. Есть ученики, совместно посещающие те или другие уроки. "Дженнифер с уроков биологии" – так говорят о человеке, с которым у тебя совместные уроки билогии, но другие уроки у вас могут быть разные. Так, по меньшей мере, было в американских фильмах – ученикам давали право сами себе создавать учебные планы, и видимо они были на это способны. А мы смотрели и глазам своим поверить не могли. В Советском Союзе такой свободы выбора учебных предметов не было даже в университете.

Другой потрясающий пример – я всего год или два назад узнал, что в американских школах имеется предмет под названием "Creative Writing". Там обучают писать повести итд., изучают разнейшие способы, которыми пользуются писатели, чтобы писать более интересно.
При том американцы на форумах говорят об этом, так, коротко, мимоходом, без подробных объяснений. Это значит, что они считают естественным, что читателям не нужны объяснения, что такое "creative writing class". Значит, такой предмет в американских школах обычен!!
В советской школе не было ничего даже отдалённо похожего на такое. От нас требовали сочинения, но как их писать, не учили. Я знаю только, что у сочинения должны быть введение, содержание и окончание, но в чём их сущность и как их правильно писать, я так и не узнал. Никаким приёмам, как сделать твоё произведение интереснее для читателя, нас не учили. Были какие-то литературные термины, которые для контрольных нужно было выучить наизусть, но только после распада СССР я по-тихоньку начинал натолкнутья на книги на английском языке, где с примерами и упражнениями объяснялось, как пишутся разного рода и жанра произведения. Передо мной открылся словно новый мир, о существовании которого я советским школьником даже не догадывался.

В восточноазиатских странах школьное обучение в основном состоится в том, что ученики хором повторяют то, что говорит учитель. В школах Германии детей, как я уже рассказал, учат быть ко всему критичными. Советский Союз был где-то между этими двумя системами – думать приказывали, но только так как положено. Отклонения от предписанной партией идеологической линии не допускались. Другими словами – повторить точно за учителем, но не сразу и хором, а по требованию и по одному.

Другой крупнейший недостаток советской школы (который, должен признать, и сегодня существенно не изменился) – советская школа была школой зазубривания. "Творческие способности [---] были переключены на развитие моторных функций памяти," как метко пищет Задорнов – только он утверждает, что так было в США, но не в СССР. Видимо он ходил в школу в советским фильмах, а не в реальном мире. В том СССР, где я жил, развитие моторных функций памяти было как раз основным содержанием тн. образования – в значительной степени в высшем и почти исключительно в среднем. "[Наша] школа – школа памяти, а не мышления," говорили на конференции по вопросам образования в 1987 году, когда уже мало-мальски разрешалось критиковать советскую политику. И возражений это высказывание, разумеется, не вызвало, потому что все это и так знали.

Я бы сказал, что в советском университете учёба на около 80% заключалась в том, что студенты должны были в лекциях запомнить огромное количество информации, на экзамене это воспроизводить, а после экзамена большинство из "выучённого" скоро забылось. Университет в Германии меня поразил и восхищал тем, что материала было значительно меньше, но он, во-первых, обучался в логической системе, так что ты понял, как все элементы с другими связаны, в чём смысл учить то или другое, для чего это используется, и во-вторых, теоретические знания укреплялись практическими упражнениями, так что ты действительно владел материалом и был способен им пользоваться даже годы спустя. В советском университете была, наоборот, большая нагрузка, невероятное количество материала, и целью было не понять, а запомнить – на время. Хотя, разумеется, когда ещё и понял, тогда легче было запомнить.

Что касается высшего образования в США, то это вообще космос. Читая информационные материалы американских вузов, остаётся впечатление, что там студент почти только то и делает, что пишет рефераты и курсовые. Другими словами, колоссальный объём самостоятельной работы в сравнении даже с Германией, а про СССР или Эстонскую Республику вообще молчим. И да, при этом америкосы не знают, на каком континенте находится Польша – если, конечно, не являются студентами географии. Однако, умением работать литературой своей специальности и выражать свои мысли их студенты превышают наших как японские магнитофоны превышали советские.

Когда я уже в независимой Эстонии работал преподавателем в университете, мы, молодые, старались увеличить удельный вес тренировки практических навыков за счёт выучения теории. До определённой степени нам это и удалось, но по большому счёту старые преподаватели такого подхода просто не понимали. Один мой однокурсник обращал внимание на то, что в нашу эру просто смешно учиться как в средневековье: один говорит перед аудиторией и другие записывают. Но разговором это и осталось. Это в Эстонской Республике. Высшее образование США, как я уже объяснил, другая планета.

Однако, высшее образование и среднее образование – разные вещи. Основная масса средних школ США даже по словам самих американцев – полный провал. Нетрудно замечать, как много они пишут о плачевном положении своей школьной системы. Как мне кажется, низкая уровень средних школ США в основном причинена, во-первых, отсутствием дисциплины, и, во-вторых, с болезненным идефикс, что никто не должен чувствовать себя плохо. От того же исходят глупости в школьной системе Западной Европы – не надо ставлять оценки, не надо давать домашние задания. С этим в СССР всё было в порядке, даже слишком.

В германском университете я очень чётко чувствовал принципиальную разницу подхода к ролям участников учебного процесса. Усвоение учебного материала студентом у нас – задача студента, у них – задача преподавателя. После особенно провальной контрольной германские студенты вместо того, чтобы стыдиться, упрекали профессора за то, что он дал слишком трудные задания. В СССР такое было непредставимо. В том одно преимущество советского образования.

Второе преимущество советского высшего образования в том, что в СССР в отличии от Запада (и сегодняшней Эстонии) не всё деньгами мерялось. После более азиатской чем европейской средней школы, более способные молодые советские люди поступали в университеты, чтобы развиваться. Побывая в обществе других талантливых сверстников, это им даже в условиях коммунистической диктатуры в значительной степени удалось. При капитализме высшее образование превратилось в инвестицию. В университете "учатся" не ради знаний, а документа, который откроет доступ к высокооплачиваемым должностям. Реальные знания усвоишь уже на ходу, когда требуется. А развитие кругозора – вообще дело десятое.

Вот как я вижу идеальный университет – соединение 1) американской культуры самостоятельности и креативности, освобождённой от патологической меркантильности (и, само собой разумеется, от сумашествия политкорректности) и 2) духовности советских людей, освобождённой от тирании марксистской тупократии. Хотя, должен сказать, система высшего образования в Германии уже и так довольно близка к совершенству.

Но я отвлёкся. Тема-то наша – школа. Задорнов пишет: "Потому что во главу угла советского образования всегда ставилось широкоформатное развитие способностей ребенка. Учителя старались научить его самостоятельно мыслить, а не бездумно заучивать." Откуда он это только взял? Ещё скажи, что в СССР была свобода слова! На самом деле, мыслить самостоятельно нас учили глаза и уши, которые видели и слышали, как настоящая жизнь резко отличается от того, что пишут в газетах и учат в школе.

В том же ключе Задорнов продолжает: «В одной из своих речей [президент США Джон Кеннеди], не стесняясь, высказал мнение, что лучшая система образования в Советском Союзе. Он вообще позволял себе неслыханные дерзости: думать самостоятельно, а не по указке тех мировых корпораций, которые всегда «заказывали музыку».»
Конечно. Злые транснациональные корпорации, которые ради прибыли обворовывают рабочих и крестян. Космические корабли бы строили и африканских головорезов тренировали.

Задорнов правильно пишет, что после распада СССР, "[л]учших советских ученых и спортивных тренеров почти всех скупили и вывезли оптом." Только здесь дело вообще не в образовании, а в экономике. США печатают бумагу, которую (почти) весь остальной мир признаёт как деньги. В результате, большинство стран мира тратит часть плодов труда своего населения, чтобы поддерживать инфляцию доллара США. Благодаря тому, американцы могут платить себе высокие зарплаты за сравнительно небольшой труд. Система образования тут совершенно ни при чём.

В общем, статья Задорного полна безумной, сногсшибательной лжи про якобы развиваюшую личность советской школы. Несмотря на то, что он восхищает меня как великий юморист, я не могу не обращать внимания на то, что он в то же время и наглейший врун, оправдатель бесчеловечного тоталитарного режима.

Оплакивая ныне продаваемые "арбузы с нитратами круглогодично, колбаса с усилителями вкуса колбасы", Задорный забывает о том, что в советское время колбасу привезли в магазин раз в неделю, а апельсин раз в год или два. Он это хочет вернуть? Да, правда, в советское время продавали настоящее молоко вместо этого химического говна, что сейчас, но за границу, даже на неделю в ГДР, подавляющее большинство жителей не попали ни раз в жизни. Плохое в СССР стократно превышало хорошее.

"А если к этому еще добавить радиоактивные отходы, зарытые по лесам и полям, то приходится искренне удивляться, как этот народ еще шевелится?" А кто на Новой Земле своих солдатов под атомные бомбы отправлял? Я не утверждаю, что американцы не делали так же, просто не надо проклинать нынешнее время, когда прежнее было ни чуть не лучше.

"Нарождаются новые ученые, спортсмены, артисты… Книжные издательства поднимаются на продаже книг! Магазины, полные покупателей. Бандиты начали скупать живопись, а телезрители совсем обнаглели, требуют, чтобы попса пела без фонограммы! Словно травинки, проросшие через асфальт, откуда-то появились новые спортсмены. И это в стране, где уже несколько лет с настойчивостью «Болеро» Равеля стадионы и дворцы спорта отдавались под казино и игровые автоматы! Не страна, а какая-то плодоРОДИНА! Российские туристы вообще из всех щелей вылезают – хоть дустом их трави!" Это по мнению Задорного знак того, как российский народ могущий. Но разве это на самом деле не знак того, какую пользу принёс русскому народу разгром орды краснознамённых тварей?

"Но что делать с людьми? В них все еще теплятся остатки советского образования, и они по-прежнему любят вольнодумно рассуждать на все темы – от неверной политики до несправедливых законов мироздания. И каждый из них во всем разбирается!"
А мой личный опыт свидетельствует о совсем другом. В 1988 году я участвовал в беседе эстонских и русских парней возраста около 18 лет. В ходу разговора случилось, что я назвал пару исторических фактов, которых каждый эстонец знает – так, с точностью столетия. А русский парень с восхищением сказал: "Вы так хорошо знаете свою историю! А мы, так, еле­-еле Куликовскую битву и всё."
В 2006 году я присутствовал, когда в России тренер задал группе парней в возрасте 16 лет, плюс-минус, вопрос: "Кто был Ленин?" Долгие секунды никто не сказал ни слова. Наконец один парень колебательно начал рассказать, что было когда-то так, что богатые угнетали бедных и Ленин сделал так, что они больше не могли их угнетать. Всё. Ничего про какую-то революцию или коммунизм или Советский Союз. Другие парни видимо вообще понятия не имели, кто такой Ленин. Я не способен выразить словами, как меня это поразило. Мне никогда ни на секунду в голову не приходило полагать, что российская молодёжь может быть настолько необразованной.
Но видимо это не редкое исключение. На YouTube можно смотреть видео, где репортёр спрашивает россиян на улице: "Какая битва по-вашему была более весома для нашей победы в ВОВ: Ледовое побоище или Куликовская битва?" А люди так задумываются и отвечают: "М-да, даже трудно сказать, какая из них была важнее."
Вот вам думающие русские люди с широким кругозором, которые во всём разбираются! Хотя должен прибавить, что среди русских, с которыми я общаюсь, таких тупиц встречать не приходилось. Я замечаю и умность и глупость среди представителей разных стран и национальностей, и русские по большому счёту ни лучше, ни хуже других.

Пожалуй, пора закончить снесение абсурдного вранья Задорного. Не отрицая, что его критика и США, и сегодняшней России, и вредного влияния американского менталитета на россиян во многом оправдана, воспевать советскую школу и утверждать, что она каким-то образом благоприятствовала развитию личности – категорически неправильно.




Если Вы найдёте на этой странице ошибки по русскому языку, напишите, пожалуйста, комментарий.








29 November 2019

Tutvume neenetsi keelega!


See on mõne minuti pikkuste videote seeria, milles elurõõmsad neenetsid õpetavad tundraneenetsi keele aluseid (vene keele baasil).




3. osa. Tuttavaks saamine







Huvitav ja hästi tehtud. Soovitan!

Tegijatel on plaanis seeriat uuel aastal jätkata.





03 November 2019

"Но ведь люди не исчезают"


В выступлениях великорусских шовинистов можно время от времени встречать циничные высказывания в стиле "ну да, вроде жалковато, когда маленькие языки исчезают, но это не такая уж катастрофа – ведь сами люди не исчезают, они просто будут говорить на другом языке". Из этого они делают вывод, что конечно, давайте, танцуйте свои народные танцы, но не надо создавать такую шумиху вокруг преподавания местных языков. Давайте просто все жить дружно, не различая людей по языку и национальности. А национализм вообще извращенство вроде фашизма, которое надо беспощадно истребить.

Однако, те же люди печалятся, что русская молодёжь осваивает "западные ценности". А в чём проблема-то?  Они же не умирают.

Тех же людей, которые проповедают этнический нигилизм, огорчает, что молодые русские мечтают уезжать из России. А что, позвольте, в этом плохого?  Ну, допустим, их дети не будут читать стихи Пушкина, ну и что? Люди-то не исчезают. Будут читать стихи немецких, французких, английских поэтов. Какая разница, будут ли потомки сегодняшних русских говорить на русском, немецком, французком или английском языке? Даже если все жители России эмигрируют, они же от этого не умрут. Так, извольте обьяснить, товарищи этнонигилисты, что вас так волнует?

Тут видно наглядное двуличие великорусских шовинистов (большинство которых, кстати, себя сознательно таковыми не считают). Их возмущает, что русская молодёжь празднует какой-то дурацкий американский праздник хэллоуин. Когда их детей заставляют учить татарский язык, то они вообще впадут в бешенство и начнут писать жалобы президенту и прокуратуре. А то, что татарских детей заставляют не то, что учить русский язык несколько часов в неделю, а пройти всё школьное обучение на русском языке – это великорусских шовинистов не беспокоит.

Отсюда очевидно, что этнический нигилизм всего лишь идеологическое прикрытие политики языкового геноцида в России. Когда человека волнует, что русская молодёжь перестаёт дорожить старые русские традиции, но не волнует, что марийская молодёжь теряет всю свою марийскую сущность, то этот человек бессовестный лицемер. Лозунг дружбы народов – маска, за которую великорусский шовинист прячет своё стремление превратить всех в русских. "Ну почему вы не хотите говорить по-русски?" – а разве вы по-нашему хотите? Равенство всех людей, несмотря на национальность, для русского шовиниста приемлема только пока все обязаны общаться с ним на его родном языке, а ему языков изучать не нужно (или если, то только немного английского – так, на всякий случаи).

Обсуждая разумно, нетрудно понять, что настоящее равенство всех людей, несмотря на национальность – это когда русские дети в, скажем, Якутии, получают школьное образование на русском языке, при этом в обязательном порядке усваивая якутский язык, а якутские дети получают школьное образование на якутском языке, при этом в обязательном порядке усваивая русский. Разве это не очевидно всем кроме шовинистских негодяев?

Настоящая дружба народов – это когда я, эстонец, при встрече с соотечественником русской национальности выясню, на каком языке нам удобнее будет общаться. Если я знаю русский язык лучше, чем он знает эстонский (или я хочу использовать возможность попрактиковать русский язык), то мы будем говорить по-русски, а если наоборот, то по-эстонски. И никто не обижается, когда люди вокруг него говорят между собой на языке, которого он не понимает, а радуется возможностью через изучение языков соседей расширить свой кругозор, получить доступ к творчеству их предков, обогатить своё мировоззрение.




Если Вы найдёте на этой странице ошибки по русскому языку, напишите, пожалуйста, комментарий.








25 October 2019

Ainulaadne uurali luuletuseraamat



22. oktoobril 2019 esitleti Vene Föderatsioonis Hantõ-Mansiiskis ehk Jomvošis ebatavalist raamatut, milles on handi-mansi soost poeedi Alla Ištimirova-Possohhova venekeelne luuletus «Vaatan oma peopesa» ja selle tõlge 16 soome-ugri keelde:

eesti
ersa
handi
isuri
karjala
mansi
mokša
niidumari
permikomi
saami
soome
sürjakomi
udmurdi
ungari
vadja
vepsa

Tõlgetele on lisatud illustratsioonid vastavatest rahvustest kunstnikelt.

Eestikeelse tõlke tegin mina.


Ma leian, et ehkki see on kõigest üks väike raamat, on see suursündmus uurali rahvaste koostöös, rääkimata sellest, et väga leidlik idee.

Nagu ilmekalt kirjutab Uzor mira: «Kujutage ette selle sündmuse müstilist sümbolismi! Ühe südamelähedasest kodumaast kõneleva luuletuse ümber kogunes kogu soomeugri maailm. [---] Kujutage ette, kui palju selles kirjanduslikus ringmängus on loomingulist maagiat!»


Lisainfot vene keeles:


https://cloud.mail.ru/public/28JJ/454KQdG6e/IMG_5023.JPG












14 October 2019

Reisid sotsialismi varemetes


Aastatel 2003–2006 käisin ma reisidel kuues endises sotsialistlikus riigis:
2003 Hiina (Hongkong, Guangdong, Guangxi, Hainan, Beijing)
2003 Venemaa (Leningradi oblast, Peterburi, Karjala Vabariik, Arhangelski oblast)
2005 Indo-Hiina (Vietnam, Laos, Kambodža)
2006 Kuuba

Ma panin oma omaaegsed rohkete fotodega reisikirjad uuesti võrku. Palun lugege, keda huvitab:









07 October 2019

Kljeepsud on vaja?


See on lihtsalt sigadus, et sajad tuhanded eestlased peavad oma kodumaal taluma seda, et teenindajad pöörduvad nende poole eesti sõnadega vene keeles.

Eesti keeles ei ole vaja kleepsud, vaid kleepse, ja eesti keeles oleks loomulik küsida, kas klient soovib kleepse.

Loomulikult ei pea venelane ise selle peale tulema, vaid keegi eestlane peab talle seda ütlema.

Miks keegi seda ei tee?

Kuidas on võimalik, et eesti keele eksami on sooritanud inimesed, kes ei oska õigesti lausuda lihtsaid igapäevaväljendeid?

Kuidas on võimalik, et eesti keele kursustel ei õpetata, milliseid nimisõna käändeid tavakeeles sageli esinevad tegusõnad nõuavad?

Ja isegi kui eesti keele eksamid on muutunud formaalsuseks, kus tegelikku keeleoskust ei kontrollita, siis kui raske oleks kaupluse juhatajal või personaliülemal või kellelgi pühendada veerand tundi sellele, et kutsuda kokku kõik vene rahvusest kassapidajad ja selgitada neile, et vene keeles on jah iga asi «nuužen», aga eestlased nii ei räägi. Eesti keeles tuleb küsida «Kas kleepse soovite?» See, kellele see tõesti üle jõu käib, võib isegi sõna «kas» ära jätta: «Kleepse soovite?» Lased igal kassapidajal seda kaks korda korrata ja probleem on lahendatud.

Millegipärast ei paista klientide teenindamine absurdselt vigases eesti keeles häirivat ei teenindusettevõtteid ega Keeleinspektsiooni.

Kas keelejärelvalveametnikud arvavad, et kui inimene on sooritanud keeleeksami, siis kõik, mis ta suust välja ajab, on riigikeel ja Eesti Vabariik selle vastu midagi ette võtta ei saa? See arvamus on ekslik. Eesti keel, mille Põhiseadus sätestab Eesti riigikeelena, ei tähenda eesti sõnadega vene keelt, vaid grammatiliselt korrektset eesti keelt.

Lihtsamalt öeldes:
 
eesti sõnad pluss eesti grammatika on eesti keel
eesti sõnad pluss vene grammatika ei ole eesti keel

Kuidas küll viia see ilmne tõde Keeleinspektsiooni ametnikeni, eksamineerijateni ja keeleõpetajateni?









06 October 2019

Põrandaalusest õpilasajakirjandusest


«Kobrulehe Kroonika» oli käsikirjaline mitteametlik ajaleht, mida andsid aastatel 1982–84 välja murdeealised eesti koolipoisid. Sellest räägib artikkel «Kobrulehe Kroonika» – eesti kollase ajakirjanduse pioneer. Suurele mõttesügavusele ei pretendeerinud see leht kunagi, kuid nagu ütles omal ajal tabavalt üks mu klassivend: «Me ei tee koolis ka nii labaseid nalju kui soomlased oma naljasaadetes».

Ajalehe «Grafomaanic» kohta, mida selles artiklis mainitakse, ei leidnud ma praegu võrgust vähimatki infot.

Küll aga on ajalehe «Universitas Tartuensis» 2016. a. mainumbris lk. 48 juttu Tartu üliõpilaste poollegaalsetest väljaannetest 1970-ndate aastate lõpul.

Muide, suurepärase pildi 1980-ndate aastate eesti koolielust annab Mihkel ja Tanel Tiksi vaimustav raamat «Ja kui teile siin ei meeldi...» See on rabavalt tõetruu, ehkki ilmus täiesti legaalselt ajakirjas «Nõukogude Kool». Kuna selle ajakirja lugejaskond oli tühine, siis ei tea seda teost peaaegu mitte keegi. Raamatuna ilmus ta alles iseseisvusajal. Soovitan seda lugeda!











03 October 2019

Voinism – nõukogudeliitlaste religioon

Eestlasele, kes Venemaal toimuvat siinsest suhteliselt ohutust kaugusest jälgib, võib tunduda, et venelased on oma suure võidu ja inimkonna fašismist vabastamise kultusega täiesti ogaraks läinud. See artikkel on pühendatud selle fenomeni (vene keeles, kui ma ei eksi, «победобесие»; eestikeelne nimetus «voinism» on minu välja mõeldud ja tuleneb venekeelsest sõnast «война» – sõda) psühholoogilistele ja poliitilistele tagamaadele.

Voinism ei ole uus nähtus. Nõukogude võimu ajal kubises Eesti nn. Suure Isamaasõja mälestusmärkidest. Ehkki sõjapropaganda oli lausa põhiseadusega keelatud, ujutas vene võim meid sõjakultuses lapsest saadik. «Sõjalis-patriootlik kasvatus» oli nõukogude pedagoogikas üldkasutatav termin ja üks haridussüsteemi ametlikest ülesannetest. Minu lasteaias oli Lev Kassili lasteraamat «Sinu kaitsjad», milles oli juttu kunagi minevikus toimunud sõjast, kus saksa röövvallutajad meile kallale tungisid. (Kindlasti oli taolisi raamatuid palju, aga see üks pealkiri on mulle eriti meelde jäänud.) Eesti poiste igapäevamängudest olulise osa moodustas sõda sakslaste ja venelaste vahel, kusjuures omapärane on see, et ehkki pärismaailmas olid vene poisid meie vaenlased, ei olnud sõjamängus üldse tähtis, kes oli sakslane ja kes venelane – sõja pidamiseks oli lihtsalt vaja kahte leeri ja neil polnud mingit vahet.
Sakslased on kaunis šokeeritud, kui ma ütlen neile, et esimesed sõnad, mille ma saksa keeles ära õppisin, olid «Hände hoch!» Aga tõesti, «Руки вверх!» ja «Hände hoch!» (keelenormist üpris erinevas häälduses) olid minu lapsepõlvemängude päevil igapäevane hädavajalik sõnavara.
Muide, ka arvukate anekdootide tegelasteks olid eestlane, sakslane ja venelane – eestlane oli see, kes tuli võitjaks, venelane oli see, kes jäi lolliks, ja sakslane oli juures lihtsalt selleks, et tegelasi oleks kolm. See oli enne seda aega kui anekdootide peategelaseks sai tšuktši.
«Kunagi ammu toimus sõda sakslaste ja venelaste vahel» oli kaua aega pärast lasteaedagi sõna otseses mõttes ainuke asi, mida mina ja mu mängukaaslased poliitikast või ajaloost teadsime. See näitab seda, et nõukogude rahva suur võit fašismi üle oli Nõukogude Liidus kogu ideoloogilise kasvatuse alus. Koolipõlve saatsid kümned sõjafilmid ja lugematu arv kõikvõimalikke rivismarssimisüritusi. Ühel aastal olid rajooni ajaloo-olümpiaadil eranditult kõik küsimused nn. Suurest Isamaasõjast, ehkki ajalootundides õppisime alles XIX sajandit. Tartu Ülikooli aulas oli mingi mälestustahvel vms., mis oli pühendatud ülikooli õppejõududele ja üliõpilastele, kes nn. Suures Isamaasõjas hukkusid. Minu ülikooliastumise avaaktusel pani halenaljakalt surmtõsine protsessioon selle juurde pärja.
Ei ole kahtlust, et venelaste seas lokkas sõjakultus hulleminigi, sest nemad suhtusid erinevalt eestlastest sellesse kõigesse tõsiselt. Meile oli nn. Suur Isamaasõda võõras sõda, neile aga oma.

Mõni aasta enne ja pärast Eesti iseseisvuse taastamist kirjutati maailmasõja-aastatest palju, aga siis vajus see kõik tasapisi unustusse. Kommunistlikud sõjamonumendid kadusid vaikselt kuhugi. Alles jäid ainult see tank Narva – Narva-Jõesuu tee ääres ja sõdur Tõnismäe haljakul, ehkki «igavene tuli» ja «auvalve» koristati selle juurest ära.
Tol perioodil jooksis Eesti massiteabevahenditest aeg-ajalt läbi see, kuidas üks või teine Vene tegelane süüdistas Baltimaid, eelkõige Eestit «riiklikult toetatavas fašismis», aga sellele ei pööranud keegi erilist tähelepanu. Nõukogude ajal piisas ju vene rahvasuus «fašist» olemiseks pahatihti juba sellest, et sa kirjutasid «nemetskimi bukvami». Hämmastama ajas mind vaid see,  k u i  napakad võivad propagandistid olla. Kui nad tahavad Eesti mainet kahjustada, siis mõelgu vähemalt välja midagi sellist, millel on mingisugunegi tõepõhi all, mõtlesin ma.
Aastal 2003 juhtusin esimest korda pärast taasiseseisvumist Venemaal käima ja mind pani muigama, kui nägin, et seal paistis sõjakultus endiselt täies elujõus olevat. Vaata et igas külas oli ausammas sõdurile, kahurile, lennukile või lausa raketile. Lapsepõlv tuli meelde. Samas ei tulnud venelastega vesteldes sõda kunagi jutuks ja suhtumine eestlastesse oli üle igasuguste ootuste soe ja südamlik.
Aastal 2009 oli mul juhus astuda üles Kaasani ülikooli tudengite ees. (Vene keeles muidugi.) Kui olin suurele suhteliselt täis auditooriumile oma jutu ära rääkinud, said üliõpilased võimaluse mulle küsimusi esitada. Üks esimesi küsimusi oli, et kuidas Eestis selle fašismiga ikka lood on. Mina vastasin: «Eestis ei ole mingit fašismi. See on Vene propaganda.» Rohkem sel teemal küsimusi ei olnud.

Järgnevatel aastatel hakkasin aga saama sootuks teistsuguseid kogemusi.
Ühes soome-ugri keelte foorumis sattusin raevukasse sõnasõtta fanaatikuga, kes kuulutas küll uhkelt, et ta ei ole venelane, vaid ersalane, kuid kui Teise maailmasõja teema jutuks tuli, kaitses Nõukogude poolel võidelnuid ja needis Saksa poolel võidelnuid niisuguse fanatismiga, mis rabas mu täiesti jalust.
Täie selgusega lajatas nähtus, mille hiljem «voinismiks» ristisin, mulle lagipähe aga aasta-paar hiljem, suheldes ühe Eestisse kolinud venelannaga, keda abistasin eesti keele õppimisel. Ühe vestluse ajal pillas ta nagu muuseas sellesama tuntud fraasi «riiklikult toetatav fašism». Ma olin rabatud – «Ka sina, Brutus!» Otsustasin haarata härjal sarvist ja teha selle asja selgeks. Ütlesin sellele venelannale midagi umbes sellist: «Kulla inimene, sinu teadmised Eesti kohta ei pärine ju Vene televisioonist ja ajalehtedest. Sa elad siin ja näed oma silmadega, mis siin on ja mida ei ole. Ütle mulle, kus siin Eestis see fašism on!»

Venelanna vastuse oluline sisu oli selline:
See, kui riigis lubatakse tegutseda Saksa poolel võidelnud sõjaveteranide ühingutel, on fašism. Iga inimene, kes võitles Saksa poolel, on fašist. Kui keegi korraldab mingisuguse ürituse, kus peetakse hea sõnaga meeles Nõukogude Liidu vastu võidelnuid, siis see on fašism. Kui politsei jätab sellise ürituse laiali peksmata, või kui valitsuseliige või tähtis ametiisik sellel osaleb, siis  s e e   o n   r i i k l i k u l t   t o e t a t a v   f a š i s m .

Need on sõnad, mis igal eestlasel tasuks hoolega läbi lugeda, mõistmaks, et kui venelased meie peale fašismisüüdistusi sülitavad, siis ei ole selle põhjuseks mitte see, et neil puudub tõepärane info Eesti oludest, vaid nad on tänase päevani pimestatud maniakaalsest vihkamisest igaühe vastu, kes 74–80 aastat tagasi Nõukogude Liidu vastu sõdis.

See, mida eestlane nimetab fašismiks, ja see, mida venelane nimetab fašismiks, on kaks ise asja.
Eestlase jaoks tähendab fašism teatavat ideoloogiat, mida iseloomustab kollektivism, totalitarism, marurahvuslus ja militarism. Venelase jaoks tähendab fašism mistahes poolehoidu nendele, kes võitlesid Teises maailmasõjas Nõukogude Liidu vastaspoolel. Isegi soomlane, kes täitis oma kodanikukohust, kaitstes kodumaad idanaabri agressiooni vastu, on vene internetikommentaarides «фу, нацист!» Natsiks teeb ta fakt – sõjas osalemine «valel» poolel. Tema poliitilised vaated ei puutu asjasse.

* * *

Vanasõna ütleb «Aeg kõik haavad parandab.» Elu näitab, et kõikide haavade kohta see siiski ei kehti, vähemalt mis venelastesse puutub. Eesti rahvas on lakanud vihkamast sakslasi, kelle 700-aastase ülemvõimu alt ta vabanes 1919. aastal. Kuidas aga paranevad vene rahva (ei saa salata, et sõnulkirjeldamatult kohutavad) sõjahaavad?

Nõukogude võim püüdis veel mitukümmend aastat pärast sõja lõppu vabandada ühte või teist vajakajäämist välja sellega, et meie maal ja rahvastel on nii raske olnud – meil tuli ju läbi elada maailmasõda ja kaua aega selle purustusi kõrvaldada. Rahvasuus oli see sage ilkumisteema. Kui keegi nurises, et seda või teist on vähe saada või üks või teine kodumaine toode on halva kvaliteediga, siis ikka vahel vastas keegi irvitamisi: «Ära virise, sõja ajal polnud meil sedagi.» (Ehkki keegi «meist» polnud sõda näinudki.)

Kui ma kümmekond aastat tagasi hakkasin sageli venekeelseid infoallikaid lugema, siis märkasin peagi, kuidas nõukogude rahva suure võidu teema ikka ja jälle mitmesugustest arutlustest läbi jookseb. Jah, kommunistid panid toime inimsusevastaseid kuritegusid – aga see-eest võitsime me sõja. Jah, Nõukogude Liit pidas ülal sotsialistlikke riike ja kommunistlikke bandiite kõikjal üle maailma, samal ajal kui oma rahvas kannatas puudust, aga me tegime seda õilsa asja nimel, võitlesime fašismi vastu. Tõsi küll, et Vene Föderatsioonis lokkab korruptsioon – aga 1945. aastal vabastasime me maailma fašismist. Ja nii edasi.
Ühes populaarses, üldiselt asjalikus ja huvitavas vene jutushow's korjab saatejuht endale peaaegu igas saates odavaid populaarsuspunkte alljärgneval viisil. Ütleme, et kuidagi tuleb jutuks kuu aega tagasi Berliinis toimunud spordivõistlus. Saatejuht lausub repliigi: «Aga 1945. aastal toimus Berliinis hoopis teistsugune võitlus. Ja sellel tulid võitjaks meie omad!» Stuudiopublik aplodeerib.
Üks vene jutusaadete sage külaline räägib peaaegu iga kord, kui jutt Saksamaa peale läheb, kuidas Saksamaal tegutsevad tänapäevani firmad, mis tegutsesid ka Hitleri diktatuuri ajal. Pelgast faktist, et need firmad ei ole nimesid muutnud, teeb ta järelduse, et Saksamaal lokkab natsism ja sakslased ainult ootavad võimalust uut maailmasõda alustada.

Ma ei ole enam ammu Venemaal käinud, kuid Vene massiteabevahendites ja internetidiskussioonides suure võidu kultus ei leevene, vaid süveneb. Vast aastat viis tagasi omandas see teema tähtsa koha ka president Putini kõnedes. Varem oli jäänud mulje, et ta püüab suunata rahvast mineviku asemel tulevikku vaatama, aga viimastel aastatel on ta selgesti asunud Suure Isamaasõja kultust toetama ja süvendama.

* * *

Järgnevalt selgitan kahte peamist põhjust, miks «meie suure võidu» kultus – voinism – tänapäevani täies elujõus on.

Esiteks on voinism oma olemuselt kvaasireligioosne, s.t. ei põhine mitte rumalusel ja teadmatusel, vaid põhimõttelisel otsusel uskuda mistahes faktide ja loogika kiuste.

Püüan selgitada nende kahe asja põhimõttelist erinevust hästi lihtsa näite varal.

Omal ajal oli mul ettekujutus, et Pärnu ja Mõisaküla vahemaa on umbes 40 km. See tuli ühes seltskonnas jutuks ja üks mu Pärnumaalt pärit sugulane ütles, et see vahemaa on tegelikult 60 km. Ma olin skeptiline, kuid vaatasin igaks juhuks maakaardilt järele. Selgus, et mul oli see tõepoolest valesti meeles olnud – Pärnust Mõisakülla ongi ligikaudu 60 km, mitte 40 km. Ma võtsin teadmiseks, et olin eksinud. Ma ei saanud oma sugulase peale vihaseks, et ta mu uskumust kõigutas, vaid olin hoopis tänulik, et tänu temale lakkasin uskumast ekslikku infot ja sain teada tõese info.

See on üks võimalik mõttelaad.

Kui te ütlete voinistile, et Nõukogude kommunistid tapsid rohkem rahulikke elanikke kui Saksa natsid, siis saab ta teie peale vihaseks. Tal ei tule pähegi tutvuda infoallikatega, uurimaks, kas teie väide on tõene või väär. Ta ei taha teada saada, kas teie väide on tõene või väär. Mida rohkem faktilisi andmeid te oma väite kinnituseks esitate, seda vihasemaks voinist teie peale saab. See tuleb sellest, et voinist on võtnud endale pähe uskuda, et Nõukogude Liit pidas õiglast sõda ja tema võit oli headuse triumf kurjuse üle. Idee, et Nõukogude Liit võis samuti olla kurjuse kehastus ja nn. Suur Isamaasõda võis tegelikult olla kahe inimvaenuliku diktatuuri arveteklaarimine, on tema jaoks väljakannatamatult jube. Tema psüühika ei võta seda vastu. Seepärast lükkab ta raevukalt tagasi kõik oma seniste uskumuste vastu rääkivad andmed ning otsib oma uskumuse poolt rääkivaid andmeid, et neid oma ajju sisestada ja seeläbi oma uskumust tugevdada.

See on teine võimalik mõttelaad.

Oluline on meelde jätta, miks voinist usub, et Nõukogude Liit pidas sajaprotsendiliselt õiglast sõda ja tema vastased sajaprotsendiliselt ebaõiglast. Ta ei usu seda mitte teadmatusest, vaid sellest, et see on talle psühholoogiliselt vajalik. Ta ei võta tõde vastu, sest ta ei suuda seda välja kannatada. Mõte sellest, et tema vanaisad ja miljonid kaasmaalased, kes maailmasõja lahinguväljadele oma elu jätsid, aitasid tugevdada totalitaristlikku diktatuuri, on talle talumatult piinav.

Selles, et see nii on, võite kergesti ise veenduda. Hakake venekeelses sõjaarutelus esitama fakte kommunistliku terrori kohta ja võite olla kindel, et peagi kõlab hüsteeriline «Kas sa tahad öelda, et meie vanaisad hukkusid ilmaasjata?» See on see vallutamatu kindlus, mille müüride vastu kõik teie argumendid kildudeks purunevad. Kuna Nõukogude Liidu inimkaotused nii sõjas kui ka tagalas olid tohutud, on piisavalt suurel osal nõukogudeliitlastest vanaisa leinalindiga portree, mille ees pisaraid valada. Ka nende sõpradel ja tuttavatel on sõjas langenud vanaisasid. Neid ühiselt mälestades tugevdavad nad üksteise veendumusi, kuni mälestus «meie langenud vanaisadest» kaalub üle kümned miljonid Stalini hirmuvalitsuse ohvrid.

Oma uskumuste vastu rääkivad faktid lükkab nõukogudeliitlane raevukalt tagasi just nimelt sellepärast, et tal ei ole mitte millegagi vastu vaielda. Kuskil oma teadvuse sügavaimates soppides teab ta, et kommunistid olid palju hullemad massimõrvarid kui natsid, aga tema teadvuse vähem sügavates soppides on printsiip, et see ei tohi nii olla. «Meie langenud vanaisade» mälestus on püha ja selle üle arutleda on keelatud.

Ma nägin YouTube'is ühte videot, kus kritiseeriti Viktor Suvorovi teooriat selle kohta, et Stalinil oli 1941. aastal plaan Saksamaad rünnata ja Hitler jõudis temast lihtsalt ette. (Kahjuks ei leia ma seda enam.) Selle avaminutitel paneb üks kriitikutest asja olemuse tabavalt paika, öeldes umbes midagi sellist: « K u i   m e   n õ u s t u k s i m e  härra Suvorovi teooriaga,  s i i s   t ä h e n d a k s   s e e   s e d a , et me peaksime tunnistama, et need kolossaalsed ohvrid, mida meie maa tõi, ei olnud vajalikud võitluseks fašismi vastu, vaid teenisid kuritegelikke vallutusplaane.»

Teisisõnu, ta ei ütle «Kui me Suvorovi teooriat lähemalt vaatleme, siis näeme, et see ei vasta tõele, kuna selle vastu kõnelevad need ja need faktid.»

Ta ütleb: «Me ei tohi Suvorovi teooriat arutama hakatagi, sest see ei tohi tõele vastata

Just see on põhjus, miks nõukogudeliitlastega Teise Maailmasõja teemal mistahes arutelude pidamine on mõttetu – nad ei ole mitte rumalad, vaid nad ei taha tõde teada saada, sest nende psüühika ei kannata seda välja.
Pildiallkiri:
Kui keegi räägib, et su ema ei ole neitsi

Teine põhjus, miks suure võidu kultus püsib ja tugevneb, on see, et voinismi toetab Vene riigivõim. Ta teeb seda põhjusel, et voinism on kasulik ühtekuuluvustunde säilitamiseks nii Vene Föderatsiooni eri rahvustest elanike kui ka Venemaa ja endiste liiduvabariikide vahel. Lihtne venelane võib tunda vimma korrumpeerunud ametnike vastu, tšuvašid võivad protesteerida tšuvaši keele väljatõrjumise vastu koolidest ja ametlikust asjaajamisest, Vene propaganda võib hurjutada Kasahstani valitsust slaavi tähestikult ladina tähestikule ülemineku eest, aga 9. mai on päev, mil kõik vennastuvad ühises eufoorias «meie vanaisade» triumfist maailma kõikide aegade suurima kurjuse üle. «Maailma vabastamine fašismist» on ühtemoodi pidu nii Moskvas, Hantõ-Mansiiskis kui Taškendis.

Sama ideed väljendas 10. mail 2019 tatarlaste internetiajaleht Idel Realii:
«Esiteks on 9. mai oma olemuselt puutepunkt, ühine mälu, mis kasvõi kuidagimoodigi ühendab meie pudedat Venemaa ühiskonda. Ühtegi muud asja, mis ühendaks kõiki, kellel on Vene pass, ei ole enam jäänud. Me oleme ammu jagunenud klassi, rahvuse ja isegi regionaalsete huvide järgi (teiste kulul elav Moskva vs. viletsuses provints).»

* * *

Suure võidu kultus on nõukogudeliitlase jaoks teema, milles ei või mitte grammigi järele anda ega saa mitte mingisugust arutelu toimuda. Nii nagu kristlastel on usukreedo, mille üle ei vaielda, nii on nõukogudeliitlastel suure võidu kreedo, mille sa pead tingimusteta omaks võtma, enne kui sinuga üldse millegi üle tõsiselt rääkida saab. Keskaja eurooplaste jaoks jagunes inimkond ristiinimesteks ja kah mingiteks inimeselaadseteks olenditeks. Täpselt samamoodi jaguneb nõukogudeliitlase jaoks inimkond «meie inimesteks» ja fašistideks. Iga inimene, kes viib lilli Saksa poolel võidelnute mälestusmärgi juurde, on täpselt samasugune fašist nagu Hitler ja tuleks maa pealt ära hävitada. Sellist suhtumist võib näha teleesinemistest internetikommentaarideni.

Ma olen öelnud nõukogudeliitlastele: «Ehkki me olime vaenlased, austan ma seda. et te mälestate lugupidamisega oma sõjasangareid. Miks ei võiks teie samamoodi austada seda, et meie mälestame lugupidamisega oma sõjasangareid? Miks on teil nii raske leppida sellega, et Teine maailmasõda oli kohutav katastroof kõikidele osalistele ning kummalgi poolel oli nii korralikke inimesi kui ka lurjuseid? Te raiute nagu rauda, et pole tähtis, milline režiim Nõukogude Liidus oli ja kui palju Stalin oma rahvast hävitas, sest teie vanaisad ei võidelnud mitte Stalini ja kommunistliku partei, vaid oma kodumaa, rahva ja oma lähedaste eest. Kuidas teil on siis nii raske taibata, et ka meie vanaisad ei võidelnud mitte fašismi ja Hitleri, vaid oma kodumaa, rahva ja oma lähedaste eest?»

Sellise küsimuse peale teeb nõukogudeliitlane hämmastunud näo ja ütleb: «Loomulikult võitlesid meie omad oma rahva ja mitte Stalini eest ning loomulikult võitlesid teie omad Hitleri ja mitte oma rahva eest.» Ta on rabatud, et kellelegi võib üldse pähe tulla niisugune küsimus püstitada.

* * *

Niisiis, et vältida väga-väga ebameeldivaid konflikte, võtke teadmiseks, et ükskõik kuidas mari või komi ei jumaldaks Soomet, Eestit ja Ungarit, ükskõik kui teravalt ta ei kritiseeriks Venemaa keelepoliitikat, ei maksa oodata, et ta jagaks meie uhkust 1944. aasta kaitselahingute üle Narva all või nördimust, et keset meie pealinna laiutas mälestussammas vene röövvallutajatele. Ma vaidlesin ühe tatarlannaga, keda ajas marru krimmitatarlanna esitatud eurolaul «1944», kusjuures ta ei osanud nimetada ühtegi (mõistlikku või ebamõistlikku) põhjust,  m i k s  see teda ärritas. Seejuures ei kõnelnud see laul isegi mitte sõjategevusest, vaid nõukogude võimu massirepressioonist omaenda kodanike vastu.

Nõukogudeliitlaste suur enamus ei ole veel niipea valmis leppima sellega, et sõda on ammu läbi ja aitaks juba vanade arvete klaarimisest. Kui aga väldite sõja mainimist, võite nõukogudeliitlastega päris hästi läbi saada, sest kui te olete neile vähegi sümpaatne, siis ei tule nad lihtsalt selle peale, et te võiksite mitte voinist olla.