24 April 2020

Как научиться произносить трудные эстонские звуки


Когда эстонские имена пишутся на русском языке, буквы ä, ö и ü по традиции транскрибируются как я, ё и ю. Это совершенно не соответствует произношению. Но что поделаешь – в русском языке эти звуки отсутствуют.



Ä – губы как «а», язык как «э»


 

Ö – губы как «о», язык как «э»


Почти правильный образец произношения эстонского звука Ö 


Ü – губы как «у», язык как «э»


 

Õ – губы как «э», язык как «у»




К сожалению, произноситель эстонского языка на Google Translate так сильно старался произносить как можно более чётко и корректно, что при этом перестарался: его речь стала немного странной, хотя и осталась понятной. Поэтому я нашёл для этих образцов совпадающие звуки в других языках.



Самостоятельная практика


упражнение для Õ

Начнём с «õ», потому что на нём легче всего понять идею всех последующих упражнений.

Произносите «уууууууу». Заметьте, что Ваши губы в форме трубочки.
Оставляя язык неподвижным, начинайте медленно раскрывать губы.
Наблюдайте, как произносимый Вами звук превращается из «у» во что-то непонятное, а потом в «õ».
Практикуйте переход с «у» на «õ» и обратно путём раскрывания и закрывания губ: «уууу-õõõõ-уууу-õõõõ...» Следите за тем, чтобы язык не двигался. Сравнивайте своё произношение «õ» с приведёнными выше образцами.

Когда научили свой рот произношению «õ», практикуйте и переход между «õ» и «э». При этом губы и зубы неподвижны, двигается только язык – «õõõõõõõõ...(язык медленно двигается вперёд, звук становится непонятным)...ээээээээ...(язык медленно двигается назад, звук становится непонятным)...õõõõõõõõ...(язык медленно двигается вперёд, звук становится непонятным)...ээээээээ....»


упражнение для Ä

Произносите «ээээээээ». Можно раскрыть щеки очень широко, как будто улыбаясь. При нормальном разговоре мы такого смешного лица не делаем, но сейчас это поможет Вам лучше понять упражнение.
Оставляя язык неподвижным, начинайте медленно раскрывать зубы. Можно открывать рот очень широко, как у врача.
Наблюдайте, как произносимый Вами звук превращается из «э» во что-то непонятное, а потом в «ä».
Практикуйте переход с «э» на «ä» и обратно путём широкого раскрывания и закрывания рта: «ээээ-ääää-ээээ-ääää...» Следите за тем, чтобы язык не двигался. Сравнивайте своё произношение «ä» с приведёнными выше образцами.

Когда научили свой рот произношению «ä», практикуйте и переход между «ä» и «a», как в предыдущем упражнении. Губы и зубы неподвижны, двигается только язык – «ääääääää...(язык назад)...аааааааа...(язык вперёд)...ääääääää...(язык назад)...аааааааа....»
Если рот открыт слишком широко, произносить «а» может быть трудно. Тогда просто открывайте рот менее широко. Произношению «ä» это не мешает.


упражнение для Ü

Произносите «ээээээээ». Как и в предыдущем упражнении, можно раскрыть щеки очень широко, как будто улыбаясь. Так лучше ощущаете контраст между звуками.
Оставляя язык неподвижным, начинайте медленно закрывать губы в трубочку.
Наблюдайте, как произносимый Вами звук превращается из «э» во что-то непонятное, а потом в «ü».
Практикуйте переход с «э» на «ü» и обратно путём закрывания и раскрывания губ: «ээээ-üüüü-ээээ-üüüü...» Следите за тем, чтобы язык не двигался. Сравнивайте своё произношение «ü» с приведёнными выше образцами.

Когда научили свой рот произношению «ü», практикуйте и переход между «ü» и «у», как в предыдущих упражнениях. Губы и зубы неподвижны, двигается только язык – «üüüüüüüü...(язык назад)...уууууууу...(язык вперёд)...üüüüüüüü...(язык назад)...уууууууу....»


упражнение для Ö

Произносите «оооооооо». Запомните положение губ – они более открыты, чем при произношении «у», но менее открыты, чем при произношении «а».

Произносите «ээээээээ». Как и в предыдущих упражнениях, можно раскрыть щеки очень широко, как будто улыбаясь. Так лучше ощущаете контраст между звуками.
Оставляя язык неподвижным, начинайте медленно закрывать губы в сторону «о».
Наблюдайте, как произносимый Вами звук превращается из «э» во что-то непонятное, а потом в «ö».
Практикуйте переход с «э» на «ö» и обратно путём движения губами: «ээээ-öööö-ээээ-öööö...» Следите за тем, чтобы язык не двигался. Сравнивайте своё произношение «ö» с приведёнными выше образцами.

Когда научили свой рот произношению «ö», практикуйте и переход между «ö» и «о», как в предыдущих упражнениях. Губы и зубы неподвижны, двигается только язык – «öööööööö...(язык назад)...оооооооо...(язык вперёд)...öööööööö...(язык назад)...оооооооо....»









 


 


Если Вы найдёте на этой странице ошибки по русскому языку или если у Вас есть идеи, как сформулировать что-то иначе, так чтобы это было понятнее для учащихся, напишите, пожалуйста, комментарий.


 
 
 
 


10 April 2020

Keelegenotsiidiga kahjustab Venemaa ka iseennast




Kõikide rahvaste ja keelte võrdsuse kattevajus püüdleb Vene riigivõim juba ammu mittevene keelte väljasuretamisele. Peagi on kadumas ka kattevari – planeeritud konstitutsioonimuudatusega kuulutatakse venelased ametlikult Kolmanda Rooma härrasrahvaks. Aga mitte sellest ei tahtnud ma teile täna kirjutada, vaid tatarlase Nail Gilmani geniaalsest uurimusest «Rahvuspoliitika ja demograafia», mis näitab, kuidas 1930-ndatel aastatel alanud venestamispoliitika on toonud suurt kahju vene rahvale endale.

Siin on link tema kolmeosalise artikli 1. osale.
Esimese osa lõpus on lingid 2. ja 3. osale.

Järgnevalt esitan lühidalt eesti keeles selle venekeelse artikli põhiideed.

Nõukogude Liidu hariduspoliitika nägi ette, et palju spetsialiste suunati tööle mittevene aladele. Samuti ehitati sinna palju tööstusettevõtteid, et saada esiteks ettekääne viia sinna valdavalt vene rahvusest töölisi ja teiseks võimalus demagoogiliselt väita, et nõukogude võim hoolitseb teiste liiduvabariikide eest paremini kui Venemaa eest.

Aastatel 1926–1989 suurenes venelaste arv Venemaal poolteist korda, Venemaa autonoomiates 2,4 korda, teistes liiduvabariikides aga 5 korda. Ääremaade tööstuse laiendamisest ja kohalike rahvaste vaenulikkusest vene sisserändajate vastu on palju kirjutatud, kuid kui paljud on pööranud tähelepanu sellele, mis toimus samal ajal Kesk-Venemaal – vene rahva tuumikalal? Just sellele on pühendatud Nail Gilmani artikkel.

Teises maailmasõjas hukkus või sandistus väga palju mehi ning pärast sõda saadeti aastakümnete jooksul oluline osa võimekatest ja aktiivsetest inimestest tööle Siberisse, Kaug-Põhja ja mittevene liiduvabariikidesse. Sellel olid katastroofilised tagajärjed Kesk-Venemaa majanduslikule ja kultuurilisele arengule, mis kajastus ka selle regiooni demograafias. Nail Gilman märgib, et kui Venemaa elanikkond tervikuna hakkas vähenema aastast 1992, siis vene rahva tuumikalal algas demograafiline kriis juba 1970-ndatel aastatel. Aastatel 1992–2017 oli Venemaal tervikuna loomulik iive –9%, kuid Kesk-Venemaal –15% (mõnes regioonis, näiteks Pihkva oblastis, ületas negatiivne loomulik iive 20%).

Nüüd tuleb Nail Gilmani uurimuse kõige põrutavam osa, kus ta võrdleb demograafiat Vene Föderatsiooni rahvusvabariikides (mis vanasti olid autonoomsed vabariigid Vene NFSV koosseisus) ja nende naabruses asuvates peaaegu sajaprotsendiliselt venelastega asustatud oblastites.

Aastatel 1995–2016 oli Tatarimaa, Baškiiria ja Udmurtia loomulik iive kokku –3%, Samaara ja Saraatovi oblastis aga –10%. Ei maksa arvata, et erinevuse põhjus on selles, et tatarlased paljunevad paremini kui venelased. Statistika järgi on Tatarimaa tatarlaste ja venelaste demograafilised näitajad ligikaudu ühesugused.

Teisisõnu:
Venelaste loomulik iive on rahvusvabariikides kõrgem kui puhtvene oblastites.

Tatarimaa ja Samaara oblast on naabrid ning nende pindala, rahvaarv, kliima, linnastumisaste ja majanduse struktuur on võrreldavad. Ometi saavad venelased Tatarimaal märgatavalt rohkem lapsi kui Samaara oblastis. Miks?

Seda seletab Nail Gilman sellega, et tatarlased on lähemalt seotud oma kodumaaga, oma rahva traditsioonidega. Nad tunnetavad, et see on nende maa, ja hoolitsevad tema eest. See avaldab mõju ka kohalikele venelastele ja nende elutingimustele. (Ärgem unustagem, et Tatarimaal ei ole venelased hilisimmigrandid nagu Eestis, vaid nad on seal elanud sajandeid.) Kui vene tuumikalal tunnevad venelased ennast juurtetuna ja püüavad igal võimalusel kuhugi paremasse kohta kolida, siis rahvusvabariikides on mitte ainult põhirahvus, vaid ka venelased tugevamini kodukandiga seotud. Ehkki vene šovinistid vinguvad, kuidas venelasi rahvusvabariikides ahistatavat, näitavad demograafilised andmed vastupidist. Vene külad Tatarimaal on jõukamad ja paremas seisukorras kui vene külad vene rahva tuumikalal.

Kaudselt kinnitab Nail Gilmani hüpoteesi ka Valgevene ja Ukraina olukord. Valgevene kandis sõjas palju suuremaid kaotusi kui Venemaa, kuid seal on viimastel aastakümnetel negatiivne loomulik iive olnud ligi kolm korda madalam kui naaberoblastites, mis kuuluvad Vene Föderatsiooni. Ukrainas tervikuna on küll demograafiline kriis võrreldav Venemaa omaga, kuid loomulik iive on kõige väiksem valdavalt venekeelses Ida-Ukrainas. Valdavalt ukrainakeelses Lääne-Ukrainas on demograafiline kriis palju kergem.

Niisiis: õhutades venelasi miljonite kaupa teistesse liiduvabariikidesse ümber asuma, kiskus nõukogude võim kogu vene rahva lahti oma juurtest, kodukandist, esivanemate traditsioonidest. Sellega põhjustati probleeme mitte ainult koloniseeritavatel aladel, vaid ka vene rahva tuumikalal.

Nii näitavad demograafilised andmed, kuidas venestamispoliitika tegi ootamatul kombel ränka kahju vene rahvale endale.

Refeeritava artikli 3. osa räägib tulevikust. Teatavasti on venestamispoliitika eesmärk teha aja jooksul kõik Venemaa elanikud venelasteks. Nail Gilman seab kahtluse alla selle eesmärgi teostatavuse.

Esmapilgul võib paista, et venelaste ülekaal Vene Föderatsiooni elanikkonnas on nii suur, et teistel rahvustel ei ole mingeid šansse. Nail Gilman näitab aga, et see esmamulje on ekslik. Nimelt elavad rohkem kui pooled venelased Kesk-Venemaal ja Põhja-Kaukaasias, mis kokku moodustavad umbes 10% riigi pindalast. Ülejäänud 90%-l Vene Föderatsiooni territooriumist on venelaste suhe mittevenelastesse kõigest 1,5:1 ja nooremas põlvkonnas väiksemgi. Järelikult ei ole vene rahvas suuteline teisi Venemaa rahvaid assimileerima. Pigem, leiab Nail Gilman, on oodata, et oma kodukandist, oma rahva kultuuripärandist lahtikistud vene rahvas hakkab üha suuremal määral emigreeruma, et jõukamates riikides paremat elujärge leida, kohalikud rahvad, kes on oma kodumaaga tugevamalt seotud, hakkavad aga venestamisele järjest suuremat vastupanu avaldama ja aja jooksul hoopis vene koloniste enda hulka sulandama. Nail Gilman püstitab hüpoteesi, et nii vene kui mittevene ääremaadel omandavad kohalikud venelased regionaalse identiteedi ja hakkavad oma kodukanti tähtsamaks pidama kui Moskvast juhitavat suurriiki. See tendents on mõningal määral täheldatav juba praegu.

Kokkuvõttes leian, et praegusel ajal, kui keelepoliitikaarutelusid täidab haleaktivistide masohhistlik soigumine, on eluliselt vaja Nail Gilmani suguseid arukaid inimesi, kes oskavad näha teid kriisist välja ja anda Vene Föderatsiooni alistatud rahvastele lootust.

Soovitan kõigil, kellel vähegi hammas vene keele peale hakkab, Nail Gilmani artiklit «Rahvuspoliitika ja demograafia» lugeda ning selles kirjutatu üle järele mõelda.









03 April 2020

Почему наши русские без гражданства



Россияне в интернете часто задают вопрос: почему Эстония, отделяясь от СССР, оставила основную массу своего русскоязычного населения без гражданства?

Цель этой статьи – как можно более кратко и понятно на этот вопрос ответить.


В основе всего лежит принцип, который вытекает из преамбулы Конституции: самая важная задача Эстонской Республики – обеспечить сохранение эстонского народа, эстонского языка, эстонской культуры. Это то, для чего Эстонская Республика вообще существует. Другими словами, она не просто администрация определённой территории, а инструмент для самосохранения эстонского народа – не республика Эстония, а республика эстонская. Выживание эстонского народа важнее каких-либо идеалов демократии. Это естественное право народа защищать свое существование.

За полвека советской власти удельный вес эстонцев в населении Эстонии снизился с почти 90% до менее чем 70%. Это вызвало среди эстонцев (вполне обоснованный) страх, что ещё несколько десятилетий и мы останемся в меньшинстве, и в результате эстонский народ уже не сможет спастись от вымирания. Даже когда стало ясным, что у нас реальная возможность вскоре выйти из состава СССР, благодаря чему заселение Эстонии новыми колонистами прекратится, эстонцы не могли чувствовать себя в безопасности, так как рождаемость русскоязычных благодаря иной возрастной структуре советских колонистов превышала рождаемость эстонцев.

Что же в такой ситуации делать?

Русскоязычных убивать или насильно высылать – это было явно исключено. Я никогда не слышал, чтобы эти варианты даже среди самых яростных националистов серьёзно обсуждались. Мы же не советская власть. Цивилизованная страна с людьми так не поступает.

Установить, что эстонцы получат гражданство и русские нет – этого демократическое государство в наше время себе тоже позволить не может.

Нужна была какая-то хитрость, чтобы обеспечить долговременную жизнеспособность нашего народа способом, который не переступает норми современной демократии.

Такую хитрость придумали. Эстония провозгласила, что она вовсе не одна из наследниц Советского Союза, а наследница исключительно прежней Эстонской Республики. Мол, полвека в составе СССР являлось противоправной оккупацией, поэтому действия советской власти незаконны, включая переселение в Эстонию огромного количества колонистов преимущественно русской национальности. (И как раз в целях русификации их в Эстонию и отправляли.) Поскольку присоединение Эстонии к СССР в 1940 г. нарушало международное право (и это в Западе не оспаривалось), колонисты отправленные в Эстонию советской властью не имеют права на эстонское гражданство.

Я считаю, что юридически это абсурд, но не буду сейчас углубляться в подробности. Главное, что в то время в той ситуации этот абсурд заработал. Значительно помогло то, что нас поддерживали США (конечно не ради эстонского народа, а для того, чтобы любыми способами ослабить Россию). США никогда не признавали аннексию Эстонии Советским Союзом. В знак этого посольство Эстонской Республики в США продолжало работать в течение всей "незаконной советской оккупации" (и, конечно, после неё). Также всё это время действовало правительство Эстонской Республики в изгнании. Неудивительно, что руководство ЭССР не собиралось передать ему власть в "восстановленной" ЭР, но сам факт его непрерывного существования был очень кстати.

Короче, в результате этой жемчужины юриспруденции было решено, что гражданство переходит от тех, кто были гражданами Эстонской Республики в то время, когда её существование "противоправно" прекратилось, их потомкам – разумеется, независимо от национальности. В старой Эстонской Республике русских было около 10 % и их потомки, разумеется, получили гражданство без проблем.

Чтобы понять тогдашнее поведение эстонцев, надо учитывать ещё один важный момент. Было общеизвестно, что большинство советских колонистов в Эстонии было категорически против независимости Эстонии.

В то время казалось логичным, что та часть колонистов, которая не может смириться с отделением Эстонии и с созданием какого-то бессмысленного крошечного враждебного националистического государства, покинет это бессмысленное и пр. государство и переселится в Россию; та часть, которая принимает отделение Эстонии и желает продолжать в ней проживать, выучит эстонский язык и получит гражданство. (Ситуация, где мы должны были общаться с русскими на русском языке, а те могли спокойно проживать в нашей стране, не зная ни слова нашего языка, разумеется, ни в коем случае продолжаться не могла.)

Для этого, чтобы создать возможность колонистам при желании получить гражданство:
1) провели референдум по вопросу предоставления гражданства тем колонистам, которые до 5 июня 1992 подали заявление для получения гражданства. (Даже независимо от знания языка!) С 53,5% голосов это предложение было отклонено;
2) приняли закон, который установил, что иностранец сможет получить гражданство, прожив в Эстонии 2 года после 30 марта 1990 плюс один год после предъявления заявления (чтобы оставить государству достаточное время, чтобы справиться с ожидаемым большим количеством заявлений) и сдав экзамен гражданства (который включал экзамен эстонского языка; пожилые люди были освобождены от языкового экзамена).

Я в правительственные круги не входил, но в моём круге общения и среди авторов статей и телепередач, которые я видел, никому в начале 1990-х годов даже не снилось, что большинство советских колонистов нe будут ни уезжать, ни учить эстонский язык, а просто останутся в нашей стране, не предприняв ничего, чтобы освободиться от своего неопределённого статуса. (Только незначительная часть взяла российское гражданство.)

Прошли годы и наконец руководство Эстонии поняло, что эта аномальная ситуация так и останется. Тогда придумали тн. серые паспорта – удостоверения личности, которыми Эстонская Республика признала, что человек хоть и не её гражданин, но законно на её территории проживает. Другие государства вскоре решили впускать хранителей серых паспортов на свою территорию почти или полностью на равных основах с гражданами Эстонии.

Если не ошибаюсь, то уже на первой половине 1990-х годов постоянным жителям без гражданства дали право участвовать на местных выборах.

В результате сегодня статус этого «второго сорта» отличается от гражданина практически лишь отсутствием права участвовать на выборах парламента, и кое-какими ограничениями в зарубежных поездках. Также у них, насколько мне известно, отсутствует обязанность военной службы.

Поскольку условия получения эстонского гражданства действительно очень легки (с Германией вообще не сравнить), то видимо наши жители-неграждане либо довольны своим положением, либо отказываются учить эстонский язык. В последнем случае они никакого сочувствия не заслуживают.

Было ли это всё оправдано с моральной точки зрения?

Я уже говорил, что нужно было что-то предпринять, чтобы эстонцы не оказались в меньшинстве у себя на родине.

Кроме того, большую часть советских колонистов действительно ничего с Эстонией не связало. Им было всё равно, где жить, в Прибалтике или в Приморье, лишь бы хавчик и водочка были. Такие бездомные странники никак не могли считаться носителями эстонской государственности наравне с теми, чьи предки проживали здесь много столетий. Для нас эта земля святая родина, для них всего лишь очередная территория, захваченная у очередного племени аборигенов.

Также никак не заслуживают гражданства люди, которые были против образования нашего государства как такового, входили в организации, противодействующие его созданию, голосовали против независимости на референдуме 1991 года. Люди, которые существования Эстонской Республики не желают – наши враги, а никакие не соотечественники. Хотя, конечно, никто не вёл счетов, кто где какие мнения в 1988–1990 годах выражал. Враги нашего государства могли при желании приобрести его гражданство на тех же условиях, как и друзья. (Отвечать на вопрос, зачем человек вообще желает гражданство государства, которое он ненавидит, мне не по силам.)

А если вы будете спрашивать, что мешает сейчас давать гражданство оставшимся колонистам и их потомкам, то повторяю: пусть выучат язык. Проблема не в том, что они русские, а в том, что у них отсутствует элементарное уважение к народу, среди которого они живут. От них ведь не книги на эстонском писать требуют, а какой-то жалкий уровень простого общения.

Я не помню, чтобы даже эстонские националисты выражали мнение, что, например, русским староверам, которые проживают на северозападном побережье Чудского озера, в Эстонии не место. Но империалистическое быдло, которое приезжало к нам и за 20–30 лет не соизволило выучить наш язык, не должно автоматически получить гражданство. Так считают практически все эстонцы, в том числе я.




Если Вы найдёте на этой странице ошибки по русскому языку, напишите, пожалуйста, комментарий.








01 April 2020

Ärgem silmade ees siiski maski kandkem



On hämmastav, kuidas valitsuskoalitsioon praegu iseendale vett peale tõmbab. Kui nii edasi läheb, siis ei teki Reformierakonnal järgmiste valimiste võitmisega mingeid raskusi.

Iseäranis kahe asja peale tõusevad juuksed peas püsti.

1. Nn. apteegireform

Juba nädalapäevad tagasi ilmus uudis pealkirjaga "Apteegireform jõustub plaanitud korras, sulgemisest on teatanud 13 apteeki". Seda artiklit kirjutades vaatasin Delfi uudist peakirjaga "Apteegireform jõustus täna, tegevuse lõpetas 25 apteeki".

Eluohtliku viiruse pandeemia ajal sunnitakse Eesti Vabariigis APTEEKE tegevust lõpetama!!!!

Puudub veel, et arstid streikima hakkaksid.

Kuidas on võimalik, et riik võib kohustada kodanikke mitte rohkem kui kahekaupa välja minema või üldse kodus istuma, aga kui mingid tegelinskid on otsustanud, et sellest kuupäevast pigistatakse apteegipidajatel kõri kinni, siis seda täpselt sellel kuupäeval ka tehakse, mingu või maailm hukka? Pandeemia ohjeldamise huvides võib (loomulikult) piirata konstitutsioonilisi põhiõigusi, aga ametnike ja poliitikute sigatsemisõigus on püha ja puutumatu?

Ma saaks aru, kui eriolukorra ajal oleks apteekidel keelatud tegevust lõpetada, aga sundida apteeke tegevust lõpetama üksnes põhjusel, et kunagi ammu enne epideemia algust on niisugune plaan tehtud – see on nagu paduvihma ajal muru voolikust kasta või haige magamast üles ajada, et talle unerohtu anda.

2. Laenud

Kui eriolukorra juht annab välja korralduse, et massiüritused on keelatud ning need ja need ärid peavad oma tegevuse katkestama, siis peaks olema iseenesestmõistetav, et sellega kaasneb (või äärmisel juhul paari päeva pärast järgneb) korraldus, et kõikidel inimestel, kes eelmise korralduse tagajärjel minetasid võimaluse oma igapäevast leiba teenida, peatub laenu- ja liisingumaksete tasumise kohustus; see uueneb 3 kuu möödudes eelnimetatud piirangute tühistamisest. Lihtsamate sõnadega: aprillis keelas valitsus sul tegevuse, oktoobris said selle õiguse tagasi, järelikult tuleb aprilli laenumakse tasuda jaanuaris, mai oma veebruaris jne. Viiviseid vahepealse aja eest mõistagi ei lisandu.

On ju loogiline, et kui tavakodanikelt ja -ettevõtjatelt nõutakse ülekaaluka avaliku huvi tõttu laostumist, siis võib ka krediidiasutustelt nõuda väiksemate sissetulekutega leppimist.

Milline on aga tegelikkus? Krediidiasutused "täheldavad maksehäirete sagenemist". Ja kõik. Kas tõesti võivad pangad ja laenukontorid ilma mistahes piiranguteta võlgnikud verest tühjaks imeda ja koer ka ei haugu? Ning samal ajal murravad kuskil kabinettides üksteisest kahe meetri kaugusel istuvad maskistatud ametnikud päid, kuidas riik kannatanuid aidata saaks ja kust selleks raha võtta. Ma ei imestaks põrmugi, kui mõni valitsusparteisse kuuluv ärimees saaks lausa hiigeltellimuse barakkide ehitamiseks võlgnikele, kelle kohtutäiturid tänavale on tõstnud.

Eelmine lause oli muidugi fantaasialend, aga kui natuke järele mõtlete, saate kindlasti aru, et eriolukorra iseenesest vajalike meetmetega kaasneb vältimatult kõrvalefekt, et paljud ettevõtjad laostuvad ja paljud töötamisvõimaluse kaotanud jäävad oma laenukodust ilma. Need, kellel on vaba kapitali, võivad peagi ettevõtteid ja kinnisvara poolmuidu kokku osta ning sellega ülikasumeid teenida.

Ei saa olla vähimatki kahtlust, et riigijuhid teavad eeltõdetut ilma minutagi. Nende võimuses oleks takistada seda, et suurkapital kogu rahva õnnetuse arvel rikastub. Miks nad seda ei takista, võib juba igaüks ise nuputada.